Sutra započinje korizma…

Hm… Sutra započinje korizma, svi pričaju o odricanju, trebam se onda i ja nečega odreći, što bi to moglo biti? Paaaa:

Imam 20-ak kila viška, sutra krećem na dijetu…
Jedem previše nezdravog, sutra prestajem…
Previše sam na internetu, sutra prestajem…
Previše pušim, sutra prestajem…
Posvađan sam s par ljudi, želim se sa svima pomiriti do Uskrsa i više se ne svađati…
Premalo vremena posvećujem fakultetu, želim sve ispite položiti do ljeta, od sutra počinjem učiti na najjače…
Premalo molim, uzet ću si svaki dan vrijeme za molitvu i svako jutro ići na misu…
Eto, dovoljno mi je, nije dobro preopteretiti se.

E moj narode… Sve je ovo plemenito, ali ajmo biti realni. Ma ustvari lijepo je odreći se nečega, ali korizma je nešto puno puno više od toga. Korizma je, između ostaloga, vrijeme u kojem razmišljam o tome što je Isus za mene učinio. Što?

Pa evo naprimjer… Isus je došao na svijet radi mene… Isus se rodio u štali (obično je ona mračna, smrdljiva, hladna…) radi mene… Isus je bio progonjen radi mene… Isus je nepravedno optužen, ismijan i osuđen na smrt radi mene… Isus je prihvatio križ na koji je razapet, čavlima su mu proboli ruke i noge te mu kopljem proboli bok, radi mene… Isus je umro i uskrsnuo radi mene… Hm… A zašto je on to učinio, je l’ morao? Ma nije morao, učinio je to samo zato što me voli!

Živim li svjesno toga? Što mogu učiniti više za njega u ove dane i kako ga mogu zavoljeti još više? Eto… Tako nekako bi trebala izgledati korizma. Nek ti bude blagoslovljena!